О књизи: 1996. / Председнички избори који су одржани у јуну-јулу ове 1996. године очистили су политичку арену земље од многих партија и лидера изражавање засебних, приватних интереса. Информациона атмосфера се такође разбистрила и у њој су јасно испливале главне противничке снаге. С једне стране, олигархијски кланови уједињени либерализмом, као главни купци политике диктатурског режима комерцијалног космополитизма, који више не крију да, неподељеним утицајем на власт, пљачкају Русију, уништавају њену државност, и живи по правилу: после нас може бити потоп. На другој страни су народно патриотске снаге које предводе комунисти који немају будућност. У таквим околностима постаје очигледна потреба за трећом политичком силом која негира диктатуру комерцијалног космополитизма и има историјску перспективу. Све је већи број људи забринутих за потрагу за новим концептом постојања земље који у револуционарном руском национализму виде трећу политичку снагу. Остали, који хрле између ове три силе, покушавајући да их помире, гурају их на компромис стварајући нове странке и групе у оквиру садашњег Устава, који силује чак и режим који га је родио, осуђени су на презир у све три непријатељски логори. Идентификоване су главне супротстављене, непријатељске снаге. А руски национализам нема другог пута до моћи осим кроз немилосрдно гушење кланова који подржавају актуелни режим, кланова који су политички неспособни, непринципијелни, који немају никакву озбиљну друштвену подршку у огромним продуктивним регионима, али су сурови, подмукли. , циничан, изузетно искусан у сплеткама и користи скривене механизме иностране подршке. За ову подршку они су спремни да Русију претворе у колонијални додатак индустријског Запада и доказују из месеца у месец, из године у годину. Плаше се само заоштравања националне кризе и социјалне експлозије већине становништва земље. Док је руски национализам испуњен енергијом из ишчекивања друштвене олује и из спремности да је окрене у правцу социјалне револуције, националне револуције, која ће омогућити успостављање војно-политичке диктатуре од индустријског интереса, неопходне за развој индустријског капитализма.